Као пандан Другом заседању АВНОЈ-а које је организовала КПЈ крајем 1943. године, половином јануара 1944.
 у селу Ба одржан је Светосавски конгрес припадника ЈВуО. Светосавски конгрес је у многоме одлучивао о 
будућем уређењу Југословенске државе. Као што су главне одлуке биле АВНОЈ-а формирање НКОЈ-а који
 ће до формирања прве владе играли улогу закодавног и извршног тела нове државе, тако је Светосавски 
конгрес прихватио потпуно различита схватања по питању државног уређења после рата. Сагласио се да се 
Југославија уреди као конфедеративна држава у облику уставне и парламентарне народне монархије. 
Зато је конгрес у селу Ба био реакција Другом заседању АВНОЈ-а новембра 1943. у Јајцу.

Као место одржавања првог ратног конгреса ЈВуО изабрано је село Ба које лежи на југоисточним падинама
 Сувобора под самим Рајцем. Ово планинско село је лично изабрао генерал Дража Михаиловић за будући 
конгрес. Село Ба је пружало добар положај за сигурну заштиту од евентуалног напада. Уз то, село је било 
нешто више богатије па је могло да обезбеди довољну количину хране за присутне делегате. Као главни
 припремач и организатор будућег конгреса одређен је капетан Звонимир Вучковић, командант Првог
 Равногорског корпуса. За место одржавања предстојећег конгреса изабрана је основна школа "Краљица Марија"
 која је потпуно преуређена. Порушени су унутрашњи зидови од учионица и тако је проширен простор као место
 где ће делегати седети и заседати. Ходници су отпуно преуређени, а преостале учионице су претворене у спаваоне.
 Кревети су били на спрат-војнички, донешени из бивше касарне Југословенске краљевске војске у Мионици.
 Башки конгрес је обезбеђивало 2.000 војника из Качерског и Таковског среза, распоређени по башким бреговима. 
Недалеко од основне школе постављена је импровизована говорница украшена српском заставом и сликом краља 
Петра II Карађорђевића која је прикачена у средини. Око бине су постављени стражари који су имали задатак да 
спрече нежељене последице и да пазе на животе говорника.